Koristi od industrijske konoplje

Konoplja se može iskoristiti za razne manene. Od lekova, odeće, građevinskog materijala, papira, užeta. 1941. godine kompanija Ford proizvela je automobil na gorivo od konoplje, a od konopljinih vlakana napravila su vrata automobila jer je konoplja četiri puta jača, ali mekša i savitljivija od metala. Prve leviske, danas popularni džins koji je Levi Štraus napravio za američke goniče stoke bio je od konoplje. Gotovo neuništiv i nepoderiv materijal ne preterano isplativ za današnju industriju farmerki koja se prave od pamuka. 

Kada se rasprostranjenost i izdrživosti konoplje doda laka i jeftina tehnologija uzgoja i prerade ne čudi što su se industrije bazirane na plastici, metanolu, najlonu i teflonu potrudile da priču o konoplji svedu na priču o zloupotrebi njenih psihoaktivnih svojstava.

U svetskoj istoriji konoplja je prvi put spomenuta pre 6000 godina. Veruje se da potiče iz centralne Azije. Na Balkanu se koristi  dve i po hiljade godina. U srbiji se za ovu biljku još koriste i izrazi kudelja, težina i kučina kao asocijacija na težak kučeći rad. Od 1900. do 1960. godine Srbija je imala četrdesetak kudeljara, centara za preradu kudeljine stabljike. 1916. godine američka vlada je izračunala da će do 1940. godine sav papir moći da se pravi od konoplje te da neće biti potrebe da se seče drveće. U društvu galopirajućeg kapitalizma u kojem se troši da bi se proizvodilo i proizvodi da bi se trošilo manjak ekonomskih problema nije merilo vrednosti, makar ne za biznis pre svega naftne oligarhije.

Na osam hektara Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu proizvodi se deklarisano seme industrijske konoplje. Kako se industrijska konoplja razlikuje od marihuane?

Dr Vladimir Sikora iz insituta za ratarstvo navodi razlike između vrsta industrijske konoplje:

„Botanički gledano postoji jedna vrsta konoplje, to je cannabis sativa, ali ova vrsta ima tri podvrste. Cannabis sativa, to je gajena konoplja o kojoj pričamo, cannabis indica, indijska ili hašišna konoplja kako se često naziva, to je konoplja koja ima veći sadržaj tih psihoaktivnih komponenti koja se upravo i koristi kao droga. I cannabis uderalis odnosno divlja konoplja koja se na našim prostorima uopšte ne sreće, to je korovska biljka, a kao što rekoh na našim prostorima je nema. Razlika između ove tri podvrste konoplje je u samom izgledu odnosno habitusu biljke.

Ljudi često misle da je razlika u broju prstiju na listu, ali to nema veze sa bijlnom vrstom jer sve tri podvrste mogu imati tri,pet,sedam,devet ili 11 prstiju to jest liski. Tako da to nije markatan znak. Razlikuju se u tome što konoplja koja je gajena cannabis sativa se gaji zbog vlakna i zbog zrna, raste i do 4 metra visine, relativno je robusna biljka sa prosečnim oblikom listova za konoplju. Indijska konoplja ili hašišna konoplja je kudikamo niža rastom, biljke su niže. Imaju oblik kao jelka, duže su bočne grane dok se kod gajene konoplje bočne grane javljaju tek na vrhovima biljaka. Ona se grana od same zemlje, listovi su nešto deblji u smislu da su te pojedine listke malo deblje i šire, takođe su tamnije boje. 

To u suštini predstavlja jedan jedini od znakova koje po fenotipu mogao da se razlikuje ako bi videli jednu pored druge konoplje. Da bi neka sorta, odnosno da bi konoplja mogla da bude gajena, da bi neka sorta mogla da bude priznata, odnosno da bi bila stavljena na sortnu listu ona mora da prođe testove kao i kod ostalih biljnih vrsti stim da se kod konoplje u okviru tih testova vrši i analiza sadržaja kanaboida, pre svega sadržaja THC-a, tog psihoaktivnog kanaboida. Granica maksimalno dozvoljenog sastava je 0.3%.“

Stojan Suvara je posejao konoplju na 10 hektara, budući da je mašinac sam je konstruisao sušaru koju koristi za sušenje ove korisne biljke.

Kako gospodin Suvara kaže: „Sušara radi na principu provetravanja, postavljene su mreže na koje se postavlja lišće konoplje i cveće i prilikom provetravanja pošto nema prozora stavljene su mreže na prozore čime dolazi do cirkulacije vazduha koja suši konoplju. Pošto su bili topli dani postavili smo ventilatore i tako smo dobili svež vazduh koji je izbacivao vreo vazduh jer konoplja sama stvara ogromnu temperaturu.“

Prisustvovali smo i početku proizvodnje hladno ceđenog ulja od industrijske konoplje u uljari Pan-union u Novom Sadu. Naš domaćin je Branislav Panić, direktor uljare. Kako on kaže:

„Upravo smo danas počeli da cedimo ulje od konoplje, odnosno konopljino seme i vidite prvo, ulje je krenulo. Ovo je možemo slobodno reći, jedno od najkvalitetnijih ulja sa najvećom nutritivnom vrednošću esencijalne masne kiseline koja se sadrži u ulju odnosno seme konoplje je takvo da ima najbolji odnos između linolne i linomske kiseline. Esencijalno, omega 6 i omega 3 upravo u ovim svetskim normama je sam vrh kvaliteta ovih hladno ceđenih ulja. Ovo radimo na kružnoj presi hladnim postupkom. Temperatura ulja koje izlazi je ispod 40 stepeni celzijusa. Ovo što vidite je pogača koja ostaje posle ceđenja, ovde su ovom delu puža cedi glava i ulje. A ovo što izlazi je pogača koja se isto koristi u ljudskoj ishrani, od nje se dobija kvalitetno brašno koje isto tako ima visoku nutritivnu vrednost s obzirom da ima dosta i proteina i celuloze koja se sve više traži u ljudskoj ishrani sve više.“

Pored ulja od industrijske konoplje uljara kojom upravlja Panić se ističe i u drugim proizvodima:

Panić skromno kaže:„2012. godine smo osvojili prvo mesto za najbolju realizovanu tehničku inovaciju, a to je u pitanju brašno pogače od hladno ceđenog ulja tikve Golice.“

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.