Povratak industrijske konoplje na naše njive

Počela je žetva industrijske konoplje, sa njom je počela i kampanja povratka ove korisne biljke na naše njive. Sredinom prošlog veka prema podacima Organizacije za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija FAO bivša Jugoslavija je uzgajala četvrtinu evropske proizvodnje konoplje dok je u Odžacima bila berza gde se određivala cena konoplje za evropsko tržište. Pamuk je ugušio konoplju, a danas se konoplja vraća na velika vrata te je zovu biljka budućnosti.

 

Industrijska konoplja je orašasta biljka koja prosečno sadrži preko 30% ulja i 25 % proteina sa značajnim količinama prehrambenih vlakana i vitamina. Može se koristiti sirova kao proteinski prah,pržena, mlevena, ili u obliku ulja. Konopljino seme je bogat izvor svih 20 aminokiselina uključujući i osam esencijalnih koje telo ne može samo da proizvede. Sadrži vitamine A, B1, B2,B3, B6, C,D, E. Semenke konoplje su i bogat izvor fitonutrienata, jačaju odbrambeni sistem organizma, smanjuju holesterol, štitne krvne sudove, kožu i mnoge organe. Lako se vare i ne uzrokuju nadutost i nervozu creva. Danas se u savremenoj medicini industrijska konoplja najčešće uoptrebljava kao lek protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, za ublažavanje posledica teških bolesti, lečenju žutice, bolesti jetre kao i hroničnog reumatizma.

Doktor Maja Timotijević je osnovala udruženje „Konoplja“ da bi popularozovala ovu biljku koja ima velike ekonomske i ekološke mogućnosti. Kako Maja Timotijević kaže:

„Ovo udruženje smo napravili jer je konoplja biljka za koju svi misle da je biljka budućnosti u smislu njenih upotrebnih potencijala. Preko 22 hiljade vrsta proizvoda se u ovom momentu pravi od konoplje.“

Gospođa Timotijević navodi da se pored rasta interesovanja za industrijsku konoplju otvaraju i problemi pravne prirode:

„Mi već sada imamo interesovanje za nekoliko hiljada hektara, mislim da će problem biti upravo na obezbeđivanju adekvatnog semena. Prema našem zakonu može da se dobije dozvola za sejanje konoplje samo onih sorti koje su sertifikovane. Sertifikovane su isključivo ona semena Instituta za ratarstvo i poljoprivredu iz Novog Sada, ja sam ih molila i izražavam bojazan da nećemo imati dovoljno semena za interesovanje koje se već pokazuje. Konoplja se seje sredinom aprila, dakle ima vremena da se još neko odluči za sejanje ove kulture.

Doktor Maja Timotijević planira da ovo udruženje preraste u zadrugu, finalni cilj je da se razvije industrija hrane i lekova od konoplje, tekstilna i građevinska industrija. Ova biljka sa velikim ekološkim potencijalom daje i velike šanse razvoja.

„Želimo konoplju koja je veoma dobra u finansijskim pokazateljima vratimo na naša polja jer naši poljoprivrednici pitaju čime da se bave i šta da gaje jer su svedoci da suša i razne bolesti napadaju uobičajene kulture. Niska cena kukuruza i pšenice dovodi naše poljoprivredne proizvođače na ivicu rentabilnosti tako da je konoplja izuzetno rešenje kao međukultura. Odlično je imati između dve kulture imati jednu godinu konoplje.“- Dodaje Dr Timotijević.

U doba SFRJ je postojao i zakon o plodoredu te je sadnja industrijske konoplje bila obavezna:

„Tako je, međutim vremenom konoplja je nestala sa naših njiva i mi sada želimo da je vratimo zato što je rentabilnost konoplje veća od svih kultura koje se momentalno gaje kod nas“

„ U sadašnjim uslovima kolika može da bude zarada po hektaru?“

„To je vrlo teško reći, ali orijentaciono, sa sigurnošću na prvu loptu mogu reći duplo više nego kukuruz“

Savetnik udruženja konoplja je amerikanac Džo Perser koji pomaže pri prodaji industrijske konoplje u inostranstvu. Udruženje "Konoplja" ima 550 kupaca sirovine i proizvoda, najviše iz Amerike i Engleske. Evropa uzgaja konoplju na 5 000 hektara dok su potrebe 15 000 hektara. U Srbiji se seje na 100 hektara, a interesovanje raste budući da je plasman obezbeđen.

S obzirom na njenu prirodu, za setvu industrijske konoplje je potrebna dozvola ministarstva poljoprivrede.

Vlade Đoković rukovodilac grupe za seme i sadni materijal Ministarstva poljoprivrede nas upoznaje sa postupkom koji je potrebno izvršiti pre nego što se otpočne gajenje industrijske konoplje:

„Dokumentacija koja je potrebna da se dostavi u zahtevu su: osnovni podaci o registraciji firme, osnovni podaci o delatnostima bilo da je to proizvodnja žitarica, bilo da je to registrovano pravno lice za proizvodnju vlakana i ulja. Ili, ako se radi o fizičkom licu, potrebno je da fizičko lice dostavi ugovor sa pravnim licem koje je registrovano za te delatnosti. Pored toga, naravno potrebno je dostaviti podatke o parcelama i zemljištu na kojem se taj usev nalazi i potrebno je dostaviti podatke o semenu koje se koristi za setvu. 

Važno je napomenuti da je proizvođač pored toga što je  obavezan da dostavi deklaraciju o kvalitetu semena i račun o kupljenom semenu obavezan da te materijale, odnosno deklaraciju i pakovanje u kojem je bilo seme konoplje čuva godinu dana radi eventualne kontrole. Pored toga potrebno je da fizičko lice dostavi potvrdu da nije osuđivano za krivična dela uživanja i korišćenja droga, odnosno, da istu takvu potvrdu dostavi odgovorno lice u pravnom licu.“

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.