Neiskorišćeni potencijal biomase

Zašto sve naše poslove moramo meriti energetskim vrednostima? Zato što energija određuje vrednost i sam život. Ne možemo je podsticati niti davati povlastice, ali moramo razumno proizvoditi i trošiti. Najveće dobro u razumnoj potrošnji energije je naše znanje.

Znano nam je da je energetski potencijal biomase u Srbiji 2,7 miliona tona odgovarajuće vrednosti nafte ili sadašnje proizvodnje uglja.

Energetska sezonska vrednost biljnih ostataka je ravna drvnoj masi koju posečemo u Srbiji za godinu. 

Za biljne ostatke kažemo da su materijali budućnosti ako ih razumno iskoristimo za svoje svrhe.

Prvo izvoziti peletirane biljne ostatke je neoprostiva greška. Bez biljnih ostataka i stajnaka naše njive ostaće bez humusa i pusta.

Drugo, energetske vrednosti biljnih ostataka treba razumeti ovako: biljni ostaci strnih žita i kukurozovine imaju više hranljivih elemenata NPK nego čvrsti stajnjak. Treće, biljni ostaci mogu u zlim godinama sačuvati deo stoke od propasti. Megadžul nafte D2 plaćamo tri dinara, megadžul slame u dvorištu 10 para i megadžul agropeleta 80 para.

Korišćenje bilnih ostataka za proizvodnju toplotne energije treba izvoditi samo na zemljordaničkim gadzinstvima jer neće ugroziti zemljišta nedostatkom biomase. Održiva zemljoradnja je moguća, zamena za naftu je biodizel. Potrebno je 10% oranica za uzgoj uljane repice, soje i suncokreta za izdvajanje ulja, sirovine za proizvodnju biodizela.


Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Pasivna solarna kuća

Poštovanje prirode, prikupljanje, čuvanje energije, ukidanje otpada pored srpsko-američke porodice Gupta koju ste imali priliku da upoznate u prošloj emisji promovišu i vajari Smilja i Bojan.

„To je kuća koja je inspirisana pasivnim solarnim kućama, koja je ukopana sa severne strane dok sa južne strane ima staklenik koji sve vreme hvata sunce. 

Sami smo je napravili uz pomoć volontera i prijatelja. Kuća je skoro stopostotno napravljena od recikliranih materijala. Mi smo ustvari samo kupili građu za krov. Koristili smo flaše koje smo sekli da bi smo dobili staklene prizme da bi kroz njih prolazila svetlost zbog estetike. Koristili smo automobilske gume. 

Osnova gradnje ovakog tipa kuća je upotreba otpada. I to pre svega automobilskih guma koje su besplatne i ima ih u neograničenim količinama. Gume se pune zemljom. U jednu gumu se kada se nabije velikim maljem stanu dvoje kolica zemlje. Svaka od tih guma je napunjena zemljom, posle smo mi stavljali blatne maltere da ih prekrijemo. Taj zid predstavlja veliku termalnu masu, to je veoma bitna karakteristika ovakve vrste gradnje gde on sakuplja svu toplotu koja se opet skupi kroz staklenik ili se proizvede sa nekom peći i čuva je.

S obzirom da je sa druge strane ukopano ovo predstavlja jednu od važnijih karakteristika energetske efikasnosti. Na severnoj strani je zid, na južnoj strani je staklenik. Morali smo da modifikujemo tu „earthsip“ vrstu gradnje tako što smo uveli srednji zid od kamena koji će da bude jedna vrsta termalne baterije za skladištenje sunčeve energije“.

Po obrazovanju vajari Smilja i Bojan su stvarali konceptualnu umetnost, sada stvaraju život. Bojan radi scenografiju po projektima, sprema sada seriju i za našu kuću. Smilja mesi blato i slamu i zovu je majstorica.

„Ovde se proizvodi hrana?“

„Da, gaji se, ovo je naša sezonska bašta. Ove godine je bila dobra bašta. Bila je dobra godina tako da smo imali svega. Hrana se proizvodi bez pesticida.“

„Ovo je ključ uspeha, /jel tako?“

„To je jedan aspekt održivog stanovanja, to je separator za urin u kompostnom WC-u. To je spravica koja je napravljena od porculana i koju mi pravimo kao učeni vajari i distribuiramo svim ljudima kojima je to potrebno. Po Evropi i Americi imamo narudžbine jer to ljudi koji žive u eko komunama i zajednicama a i pojedinačno kao mi naručuju jer koriste te kompostne toalete.

Korišćenje fekalija za đubrenje zemljišta nije nov postupak. U Kini je nekada bio običaj da gost posle jela i pića ostavi iza sebe fekalije i mokraću za domaćinovu baštu. Novina od posebne važno jeste da možemo kontrolisati u fekalijama štetne patogene: amonijak, sumpor-vodonik korišćenjem odabranih saprofitnih bakterija koje ima ekore. Za održavanje jama sa fekalijama i otpadnim vodama u domaćinstvu koristimo 40 grama ekorema po kubnom metru fekalija. Fekalije imaju više hranljivih elemenata nego stajnjak.

„Da li imate radionicu da prense znanje ljudima koji su voljni da sklope jednu održivu priču u svom životu, i kada će biti ta radionica?“

„To je sertifikovani 72-časovni čas permakulture i on počinje 13 novembra. Prijave primamo do prvog novembra. On traje 4 vikenda, biće predavači iz Hrvatske i Srbije. Tu će se ljudi najsveobuhvatnije upoznati sa permakulturom pre svega. To je sistem znanja kojim se rešavaju problemi čoveka na svakodnevnom nivou na održiv način. Važno je reći da to nije kurs gradnje nego je gradnja samo deo permakulture, govoriće se i o morfolškim načinima proizvodnje hrane, držanja životinja, upravljanja vodom, otpadom i energijom u ovakvom vidu stanovanja.“

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Pravilno sejanje žitarica

U našim uslovima uzgoja pšenice čest predusev je kukuruz. Problemi su biljni ostaci. Pre 40 godina u zapadnoj Evropi vođena je polemika među stručnjacima, paliti ili ne paliti biljne ostatke. Stručnjaci koji su predlagali spaljivanje biljnih ostataka su objasnili: Biljni ostaci smetaju ujednačenom unošenju semena u zemljište pa su klijanje, nicanje, porast i razviće useva ugroženi, a to uzrokuje smanjenje prinosa.

Razlaganjem biljnih ostatak u zoni korena je usporeno i uzrokuje pojavu kiseline koja negativno utiče na klijanje, nicanje i porast. Spaljivanjem se gubi samo azot. Pepeo biljnih ostataka na površini smanjuje aktivnost štetnih patogena. Posle sedam godina polemike odluka stručnjaka je ne paliti biljne ostatke jer imaju samo kratkoročnu prednost.

Sada imamo tehniku koja omogućava usejavanje semena u zemljište nanošenjem azotnih biljnih hranila, posebno tečnih ubrzano je razlaganje biljnih ostataka kada su na površini, štite zemljište od erozije, bolje je čuvanje zemljišne vlage i humusa.

Ako je berbom obavljeno siktenje mase i pokisla kao ove jeseni obradu zemljišta i setvu možemo izvesti bez zastoja. Problem je suva kukurozovina loše usitnjena sečkom kombajna-berača. Na velikim površinama koristimo teške kultivatore. Na malim slična oruđa koja zemljoradnici prave sami, svoje parače zemlje, ali sa greškama. Motičice su nepravilne geometrije, rasporeda i bez valjka. Pravilna obrada omogućava pravilnu dubinu setve. Optimalna dubina setve je četiri santimetra, a to se u praksi teško postiže.

Pre setve treba da izračunamo upotrebnu vrednost semena kada masu hiljadu zrna pomnožimo sa brojem zrna po metru kvadratnom i podelimo sa upotrebnom vrednosti semena. Mi ne sejemo 210 već 310 kilograma semena po hektaru jer često sejemo u nepripremljeno zemljište mimo optimalnog vremena za setvu i seme sa tavana. Ovo uzrokuje gubitak približno 1500 kilograma zrna po hektaru.

U ukupnim troškovima uzgoja pšenice đubrivo učestuje 37 procenata.

Inženjer Bogdan Garalejić iz instituta Tamiš upozorava sejače pšenice:
„Ovakav je raspored đubriva kada je ono rastureno pre osnovne obrade zemljišta različitim oruđima. Pšenica zahteva više azota i fosfora nego azota, fosfora i kalijuma. Obezbeđenje fosfora je kritično u početku rasta useva. Prvih 30 do 40 dana utiče na ukorenjavanje, bokorenje i stres. Zato preporučujemo korišćenje tečnih organskih hraniva sa ortofosfornom kiselinom u fazi punog ponika useva jer se fosfor u zemljištu kreće ka oblasti niže koncentracije.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.