Pravilno sejanje žitarica

U našim uslovima uzgoja pšenice čest predusev je kukuruz. Problemi su biljni ostaci. Pre 40 godina u zapadnoj Evropi vođena je polemika među stručnjacima, paliti ili ne paliti biljne ostatke. Stručnjaci koji su predlagali spaljivanje biljnih ostataka su objasnili: Biljni ostaci smetaju ujednačenom unošenju semena u zemljište pa su klijanje, nicanje, porast i razviće useva ugroženi, a to uzrokuje smanjenje prinosa.

Razlaganjem biljnih ostatak u zoni korena je usporeno i uzrokuje pojavu kiseline koja negativno utiče na klijanje, nicanje i porast. Spaljivanjem se gubi samo azot. Pepeo biljnih ostataka na površini smanjuje aktivnost štetnih patogena. Posle sedam godina polemike odluka stručnjaka je ne paliti biljne ostatke jer imaju samo kratkoročnu prednost.

Sada imamo tehniku koja omogućava usejavanje semena u zemljište nanošenjem azotnih biljnih hranila, posebno tečnih ubrzano je razlaganje biljnih ostataka kada su na površini, štite zemljište od erozije, bolje je čuvanje zemljišne vlage i humusa.

Ako je berbom obavljeno siktenje mase i pokisla kao ove jeseni obradu zemljišta i setvu možemo izvesti bez zastoja. Problem je suva kukurozovina loše usitnjena sečkom kombajna-berača. Na velikim površinama koristimo teške kultivatore. Na malim slična oruđa koja zemljoradnici prave sami, svoje parače zemlje, ali sa greškama. Motičice su nepravilne geometrije, rasporeda i bez valjka. Pravilna obrada omogućava pravilnu dubinu setve. Optimalna dubina setve je četiri santimetra, a to se u praksi teško postiže.

Pre setve treba da izračunamo upotrebnu vrednost semena kada masu hiljadu zrna pomnožimo sa brojem zrna po metru kvadratnom i podelimo sa upotrebnom vrednosti semena. Mi ne sejemo 210 već 310 kilograma semena po hektaru jer često sejemo u nepripremljeno zemljište mimo optimalnog vremena za setvu i seme sa tavana. Ovo uzrokuje gubitak približno 1500 kilograma zrna po hektaru.

U ukupnim troškovima uzgoja pšenice đubrivo učestuje 37 procenata.

Inženjer Bogdan Garalejić iz instituta Tamiš upozorava sejače pšenice:
„Ovakav je raspored đubriva kada je ono rastureno pre osnovne obrade zemljišta različitim oruđima. Pšenica zahteva više azota i fosfora nego azota, fosfora i kalijuma. Obezbeđenje fosfora je kritično u početku rasta useva. Prvih 30 do 40 dana utiče na ukorenjavanje, bokorenje i stres. Zato preporučujemo korišćenje tečnih organskih hraniva sa ortofosfornom kiselinom u fazi punog ponika useva jer se fosfor u zemljištu kreće ka oblasti niže koncentracije.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.