Upotreba obnovljive energije na farmi svinja

Antonijevići u selu Kovilje kod Novog Sada obrađuju 55 hektara zemlje od kojih je pet u njihovom vlasništvu. Sve što poseju pretvore u meso. Devedeset prasadi u turnusu, tri turnusa godišnje. Vratili su se iz belog sveta da bi gajili prasad na farmi, a struju za farmu dobijaju iz vetrogeneratora i solarnih panela.

Kako Mališa Antonijević kaže:

„Supruga i ja smo proveli neko vreme u inostranstvu, tako da onog momenta kada smo se vratili prvenstveno da bi školovali decu u našoj zemlji. Došli smo na ideju da moramo od nečeg da živimo, tako da smo farmu koju vidite napravili. Farma je izgrađena kapitalom koji smo doneli iz inostranstva, počeli smo proizvodnju svinja i već 7 godina smo u tom poslu. Bilo je uspona, bilo je padova, za sada  uspevamo da se održimo.“

 

Ono što je zanimljivo je da za snabdevanje farme električnom energijom Antonijevići koristite obnovljive izvore energije. Mališa Antonijević dodaje:
 „Kada smo počeli sa farmom došli smo na ideju da obezbedimo električnu energiju koja je bila potrebna za farmu. Problem je što je ta investicija bilo mnogo velika da se dopremi struja od glavnog dovoda struje do farme tako da smo pribegli obnovljivim izvorima energije, videli ste solarne panele i vetrogenerator koji dopunjuju jedno drugo. Kada je leti jako sunce puni se preko solarnih panela, u zimskim kada je magla i malo je časova sunca onda to vetar dopunjuje.“

„Što se tiče uštede solarni paneli i ventrogenera od 3 kilovata koje mi koristim za snabdevanje farme su nas koštali 4 700 evra , a da bi dopremili električnu energiju do ovde sa banderama bi nam trebalo oko 15 000 evra. Jasno je da smo uštedeli znatnu količinu novca korišćenjem obnovljive energije.

U pogledu potrošnje stim da se ne plaća na mesečnom nivou i da akumulatori traju više od 5 godina mislim da je ušteda ogromna i mislim da ćemo dopuniti sa još par solarnih ćelija da to bude još veće snage i većeg kapaciteta“

Kako Biljana Antonijević kaže:
„U Austriji smo živeli u malom gradiću Traunu na severu Austrije, tamo se nismo bavili poljoprivredom. Tek kada smo se vratili u Srbiju smo došli na ideju da trebamo nešto da radimo, pa smo tako i odlučili da napravimo farmu svinja.“

Kako Mališa Antonijević navodi podom prodajne cene stoke:

„Ako budem rekao i budem krenuo da se žalim ličiću na sve ostale. Trenutna cena jeste niska, međutim vidim da je i cena u mesarama pojeftinila, što to ranije bio slučaj. Tako da su poljoprivrednici ti koji su plaćali danak, međutim vidim da tržište u  prodavnicama prati cenu svinja. Jeste da je ona trenutno niska ali gledamo da turnusi budu u letnjim mesecima. Sad otprilike za božićne, novogodišnje praznike planiramo da nam stigne turnus. Februar svakako jeste mesec kada svako od nas proizvođača gleda da u tom momentu nema svinja za prodaju, ali eto opstajemo. Ne vredi nam se žaliti, gledamo samo da hranu proizvedemo sami. Nažalost u našem podneblju ne uspeva soja koja je bitna u ishrani svinja, te moramo da je kupujemo, ali kukuruz, ječam i ostale žitarice proizvodimo na našim njivama, tako da to smanjuje cenu svinja. Smatram da je naša prednost to što proizvodimo električnu energiju iz obnovljivih izvora energije pa imamo nižu cenu prasadi od konkurencije što nam svakako predstavlja prednost na tržiđštu.

Pored bračnog para Antonijević domaćinstvo čine i roditelji Mališe i njihova ćerka Marijana. 
Deda kaže, puni su obori, a srce još više. O kozama brinu, on, baka i unuka.

 „Dve koze smo uzeli čisto iz hobija, i onda smo hteli do sedam, osam, a sada ih imamo već 16. Razmišljamo da ih imamo negde oko dvadesetak. Pošto imamo zelenog kukurza, napravićemo silažu i nek imaju još to. Puštamo ih niz dolinu koju vidite iza mene. Kozji sir, kozje mleko. Držimo ih zbog zdrave ishrane, od koza i nema neke zarade. Unuka baš voli životinje.“- Rekao je Vladimir Antonijević

Marijana Antonijević kaže: „Imala sam šest meseci kada smo se vratili tako da je na pamtim ni gde smo bili ni šta. Ne žalim za Austrijom, ovde mi je lepo. Pošto sam četiri godine bila u gradu zbog škole, ali vratila sam se i ovde mi je mnogo lepše u prirodi sa svojom porodicom.“

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.