Toplane na životinjski otpad

Za sada sabirne stanice za uginule životinje postoje u Vršcu, i Kikindi dok Smederevo radi na opremanju jedne takve stanice. I ako zakon o veterini samo u slučajevima nužde dozvoljava zakopavanje leševa životinja ova praksa nije ni malo retka. U domaćinstvima koja su udaljena od fabrika i imaju svega nekoliko grla stoke, ali ne i dovoljno novca da plate odvoz i sanaciju kada do uginuća dođe. Ovo je i jedan od razloga zašto dolazi do zapušenja malih rečnih slivova koji nabujaju sa prvom većom kišom, a nezbrinute uginule životinje ozbiljan su izvor zaraze, posebno na višim temperaturama.

Generalni direktor Veterinaske ustanove „Proteinka“ Borislav Tomić kaže:

„Što se tiče samih poplava to je bila ekstremna situacija i jedno vreme za nama gde se ogromna količina uginulih i udaljenih životinja dopremila u Proteinku. I mi smo to u roku od 10 do 15 dana to preradili i iskoristili kao mesno koštano brašno. A što se tiče daljeg svakodnevnog procesa odnošenja uginuća na teritorijama lokalnih samouprava one su dužne da obezbede vozila na svojoj teritoriji, dužni su da obezbede sabirne centre, punktove gde bi se uginule životinje sakupljale od strane lokalne samouprave. Onda bi Proteinka sa lokalnim samoupravama trebala da pravi ugovore i da odnosi bezbrižno uništava uginuća i klanični konfiskat.“

„Meni je drago što ste se uverili na licu mesta da neprijatni mirisi ne postoje u toj meri kao što je javnosi prezentovano, a što se tiče same ugradnje filtera i za vazduh i za otpadne vode to smo uradili koliko je bilo u našoj finansijkoj mogućnosti. Mi znamo da mogu i bolji i savremeniji filteri, ali jednostavno nismo imali finansijske mogućnsti da to uradimo na višem nivou, ali zvanične analize otpadnih voda i vazduha od strane državnih institucija su pokazale da je sve to u granicama dozvoljenog u Proteinci i da nema opasnosti po životnu sredinu, i što je najvažnije po zdravlje ljudi.“

Veterinarska ustanova Proteinka dnevno preradi 50 do 60 tona uginulih životinja. Da bi održali proizvodnju poslednje dve godine uložili su 100.000 evra, 25 hiljada u filtere za vodu i vaduh. Proizvod je tehnička mast koja se koristi za grejanje u fabrici i koštano brašno koje se za sada lageruje i pravi trošak.

„Ovaj projekat rešava problem koštanog brašna. Projekat je napravljen pre izvesnog vremena da bi smo pokazali da imamo volje i znanja da mesno koštano brašno možemo na adekvatan način da upotrebimo a ne da ga bacamo kao do sada.“

„Od same kotlarnice u Proteinci gde bi se vršilo spaljivanje i preko magistralnog vrelovoda pored puta do same somborske toplane gde bi se spojilo sa toplanom, a toplana pošto je poveza sa gradom  putem mreže, ona bi distribuirala toplotnu energiju u same radijatore građana. Na taj način bi rešili uklanjanje koštanog mesnog brašna i omogućili energiju za samu proizvodnju i preradu u Proteinci i zagrevali jedan određeni deo grada gde bi da ne kažem, ljudi mogli besplatno da se greju sa mesnim koštanim brašnom iz Proteinke. A ujedno bi smanjili troškove lagerovanja, transporta, utovara, istovara  mesnog koštanog brašna koje nam izuzetno otežava proces proizvodnje“

Borislav Tomić je treća generacija stočara u Staparu. Obišli smo i njegvu porodičnu farmu.

„Veliki problem uginuća životinja, pogotovu na individualnim seoskim domaćinstvima gde ljudi imaju mali broj životinja. Kad dođe do pojedinačnog uginuća zaista je veliki problem za Proteinku da ta mala domaćinstva sa jednom kravom, jednom krmačom opsluži i da na vreme preuzme uginuća koja bi trebala u roku od 24 sata od uginuća da dođu do pogona Proteinke. Zaista je veliki problem jer mi to ne možemo fizički da postignemo, a u isto vreme je i to finansijski neisplativo da radimo.“

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.