Rekultivacija pepelišta termoelektrane Kostolac

Preduzeće rekultivacija ozelenjavanje, ili skraćeno RIO iz Kostolca osnovala je Elektroprivreda Srbije kako bi se ta kompanija bavila oporavkom takozvanih pepelišta koja su nusproizvod rada termoelektrane. Pre izvesnog vremena kompanija je prešla u ruke države i od uslužnog preduzeća postala veliki poljoprivredni proizvođač povrća, balkonskog i baštenskog cveća, i to na pepelištima. A na 25 ari gaje se kod nas retke ruže za rezani cvet. I to bi bila još jedna lepa ali ne naročito posebna priča o uspehu u domaćem agraru da nije jedne činjenice. Naime, RIO ima veliku prednost u odnosu na konkurenciju jer za grejanje plastenika koristi otpadnu toplu vodu iz Kostolačke termoelektrane koja bi inače oticala u Dunav.

 

U Riu kažu da im to pruža mogućnost da proizvedu i jeftinije i kvalitetnije povrće:

„U svakom planiranju proizvodnje ta stavka ukupne količine energije koja se potroši je svakako pored cene rada najbitnija. Važno je smanjivanje tih troškova energije na razumnu meru.“

U Riu se naročito ponose svojom proizvodnjom ruža:

„Objekat u kojem se trenutno nalazimo, objekat ružićnjaka u kojem imamo oko 12 i po hiljada sadnica ruža. Isključivo se bavimo gajenjem ruža za rezani cvet. Evo, sad očekujemo veliku produkciju ruža, nekih 20.000 ruža u drugoj polovini meseca. Ciklusi gajenja ruža za rezani cvet se odvijaju u tri cikljusa godišnje. Imamo jedan u proleće, krajem maja, jedan leti krajem avgusta i jedan jesenji nakog koga ruže ulaze u zimsko mirovanje.  U pitanju su hibridi, sadnice su nabavljane iz Italije. Imamo 11 vrsta ruža različitih varijetiteta koje su i različitih boja.“

Što se tiče tržišta za rezani cvet, u ovom Kostolačkom preduzeću kažu da nemaju nikakvih problema sa plasmanom. Osim rekultivacijom pepelom uništenih zemljišta ovo Kostolačko preduzeće radi projektovanjei održavanje parkova i drugih zelenih površina, te su za potrebe tog segmenta svog poslovanja započeli i veliku proizvodnju sezonskog cveća.

„Imamo sad već ozbiljnu proizvodnju sezonskog cveća sa nekih 50 do 60 hiljada jedinica cveća. Uglavnom je to cveće koje se radi za unapred ugovorene potrebe.“

 

„Ovo je plastenik sezonskog cveća površine 600 kvadrata. Proizvodimo rasad iz semena, posle gotove biljke u saksijama šaljemo na tržište. Imamo savremene metode za zalivanje, rashlađivanje i zagrevanje koje nam olakšavaju rada. Imamo oko 20tak vrsti cveća, 150.000 saksija.“

Najnoviji segment proizvodnje u RIU je povrtarstvo. Za njihovim rasadom povrća na nedavno održanom sajmu horikulture u Beogradu vladala je prava jagma, a ovih dana rasađivao se paradajz.

 

„Ovo je samoodrživi plastenik dužine 150 metara, tačnije 147 širine 24 metra što znači da njegova površina 34 ara.  Samoodrživ je u smislu da ima pokretan krov, na zadatu temperaturu se otvara i zatvara čime reguliše temperaturu u plasteniku.  Imamo orošivače, navodnjavanje se vrši sistemom kap po kap. Ovo je trenutno druga kultura jer je mladi pogon. Prvo je bila salata, i to 30.000 sadnica, a sada ima 9.000 strukova paradajza“

Pored ovog što je u funkciji i donosi prihode u Riu planiraju podizanje više hektara jabućnjaka na pepelištima, ova agrarna priča mogla bi da bude obrazac za uspešan spoj ekologije, poljoprivrede i energetske efikasnosti. Nažalost, mnogi pokušaji potencijalnih investitora koji su želeli da započnu poljoprivrednu proizvodnju pored Obrenovačkih termoelektrana na primer završili su se neslavno. Zato što su naši proizvođači struje otpadnu toplu vodu želeli skupo da naplate.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.