Zaštita zemljišta od otpadnih voda posle tretiranja njiva

Sredstva za zaštitu bilja predstavljaju vrlo efikasan alat u rukama poljoprivrednih proizvođača u nastojanju da postignu visoke i kvalitetne prinose. Ipak primena pesticida nosi i određeni rizik kako za zdravlje samih poljoprivrednika, tako i za životnu sredinu. Kada govorimo o zagađenju zemlje i vode hemijskim sredstvima potrebno je razmišljati o tome kako pre svega postupati sa otpadnom vodom koja nastaje prilikom pripreme rastvora sa sredstvima za zaštitu bilja. Kao i kasnije kada se prskalica vrati sa njive i kada treba isprati njen rezervoaru.

 

U tu svrhu kompanija Singeta je predstavila jedinstveni princip zaštite životne sredicine od ostataka herbicida od nazivom Heliosek:

„Ovde se nalazimo ispred jednog uređaja koji se zove Heliosek koji je pre nekoliko godina razvila kompanija Singenta i koji je postavljen na oglednom polju poljoprivredne stručne službe u Pančevu. Heliosec je jedan veoma jednostavan uređaj koji služi za fizičko prećišćavanje otpadnih voda koje sadrže sredstvo za  zaštitu bilja. Uređaj je veoma jednostavan.

Lak je za korišćenje, i ne zahteva nikakve dodatne troškove, ni bilo koje jasnije investicije osim zamene unutrašnje folije. Odnosno folije koja se nalazi sa unutrašnje strane ovog rezeorvoara. Heliosec se sastoji vrlo jednostavno od jednog tanka, odnosno rezeorvoara čvrstog polietirena koji može biti različite zapremine.

 

Ovo što ovde imamo je Heliosek, odnosno tank koji  ima dimenzije 3 puta 2 metra visine 50cm u koji stane 2 i po hiljade litara vode. 2 i po hiljada vode neće otići u zemljište, neće otići u površinske ili podzemne vode, nego će biti skladište u ovom rezervoaru.  Princip rada helioseka se sastoji u isparavnju vode iz ovog rezeorvoara pod uticajem sunca ili  uticajem vetra dolazi do isparavanj vode, a u foliji kojom je obložena unutrašnja površina tanka nakon isparavanja vode ostaje suvi ostatak. Na kraju se sakupi ta folija koja sadrži nekoliko kilograma hemikalije u suvom stanju.“

Heliosek se može postaviti na nekoliko različitih načina, a suština je da tank u koji dolaze otpadne vode bude pozicioniran na betonskoj podlozi koja će biti povezana sa betonskom platformom na kojoj se vrši priprema rastvora za prskanje.

 

„Na ovoj betonskoj podlozi na koji dolazi prskalica, odnosno traktor sa prskalicom gde se radi priprema i gde može doći do prolivanja sredstva kao što ovde vidimo je kasnijekada se prskalica pere, odnosno ispira nakon obavljenog posla. Dolazi do skupljanja ove vode koja ode preko odvodnog kanala i preko jedne cevi dalje ulazi u rezeorvoar. Na taj način se obezbežuje sigurno prikupljanje vode na sigurno mestu. Heliosek je ograđen metalnom žičanom ogradom. Na taj način je sprečeno da životinje ili neko neovlašćen priđe da tu vodu ne može koristiti recimo za neke druge namene. Takođe, Heliosek je prekriven jednom plastičnom pokrivkom koja sprečava da kiša, odnosno voda od kiše dospeva u ovaj rezeorvoar. Takođe doprinosi da se voda zagreva pod uticajem sunca, doprinosi bržem isparavanju vode i na taj način čini moguće ne samo u jednom ciklusu ne samo 2 i po hiljade litara vode spremiti u ovaj uređaj. Nego i u toku sezone i puno više od toga“

Sa Heliosekom proizvođači su dobili lak i bezbedan način da zaštite i sebe i svog okruženja od otpadnih voda posle tretiranja njiva.

„Na ovaj način sprečavamo da 2 i po hiljade litara vode veća ili manja količina vode, ode u zemljište, površinske ili podzemne vode. Dobijamo nekoliko kilograma opasnog otpada koji se prikuplja od strane firmi koje skupljaju opasnu ambalažu i opasan otpad. Na taj način smo učinili nemerljiv uticaj na zaštitu životne sredine, pre svega na zaštiti površinskih ili podzemnih voda i na zaštitu zemljišta. Zato Heliosek predstavlja veoma jednostavno i praktično, vrlo prihvatljivo rešenje za one koji koriste sredstvo za zaštitu bilja. Posebno za velike korisnike koji imaju i po nekoliko desetina tretmana svojih useva u toku vegetacije. Oni sa ovm uređajem doprinose zaštiti životne sredine, doprinose naravno i zaštiti svojih useva i generalno pomažu da se održi poljoprvireda, odnosno pomažu da poljoprivreda bude jedna održiva proizvodnja.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

Primena životinjskog otpada kao energenta

U Srbiji godišnje nastane oko 150 hiljada tona životinjskog otpada. Zbog izraženih organskih karatkeristika ovaj nusproizvod iz klanica, mesnih industrija i sa farmi zaslužuje posebnu pažnju na nekoliko polja. Ekološkom, energetskom i prehrambenom. Po rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije:

“Za proizvodnju biodizela, za grejanje vode, za grejanje plastenika, za grejanje stanova. I široka je primena zaista. Još jednu dobru stranu ovog otpada koji postane sirovina jeste organsko đubrivo vrlo dobrog kvaliteta. Takođe za plastenike, odnosno za proizvodnju povrtarstva, odnosno za proizvodnju povrtarstva. Hrana za kućne ljubimce i to je ono po čemu je naša država prepoznata kao prozivođač i izvoznik za Evropsku Uniju.“

Za sada su humus i hrana za životine najčešći proizvodi od nusproizvoda, na polju dobijanje toplotne energije tapka se u mestu dok se veterinarski i ekološki zakoni ne usaglase. Prema jednom dozvoljen je spaljivanje leševa i klaničnog konfiskata što je otpad prve i druge kategorije u visokim pećima i na propisanim visokim temperaturama. Prema drugom, zakonu ekologije dim koji bi proizvela ciglana ili termoelektrana u ovom procesu nije dozvoljen. Pa velike količine košanog brašna koje bi se mogle koristiti za zagrevanje tavore. Skandinavske zemlje su na ovom polju daleko odmakle, čitavi mali gradovi greju se na mesno koštano brašno koristeći tehničku mast kao energent stvaraju uštede u odnosu na potrošnju struje za oko 20%.

„Privredna komora Srbije i udruženje za poljoprivredu i prehrembenu industriju je 2012. godine imala projekat sa norveškom ambasadom baš na temu da se vidi kakvo je stanje sa neškodljivim uklanjanjem animalnog otpada u Srbiji.“-Navodi Nenad Budimović iz PKS-a.

Privredna komora Vojvodine je sarađivala sa nemcima po ovom pitanju. Belgijanci su ulagali u fabriku u Inđiji, ali nema konkretnih pomaka u realizaciji ideje grejanja na koštano brašno. Mi još uvek ulažemo velike napore najpre u rešavanju samog zbrinjavanja klaničnog otpada. Statistika se popravlja ali je još daleko od standardne u svetu, s obzirom da samo Sombor, Bačka topola i Ćuprija sa oslabljenim kapacitetima rade kao fabrike za pravilno zbrinjavanje nusproizvoda. Mesna industrija po zakonu sa njima ugovoara isporuku otpada. Na primer 1000 obrađenih svinja dnevno znači 30 tona otpada dnevno. Pitanje je da li sa proširenjem industrije mesa imamo kapacitete da prihvatimo i otpad koji srazmerno raste. Šta  sa njima ako se ne može dalje koristiti kao energent i konačno, šta sa njima ako se ne može koristiti kao energent, i konačno šta sa uginućima koja se dešavaju domaćinstvima.

„Zakonska obaveza lokalnih samouprava jeste o tome da organizuju i skupljaju i obavljaju neškodljivo zbrinjavanje tog otpada. Naravno da ne treba svaka lokalna samouprava da ima jedno postrojenje za preradu, ali činjenica da mora da ima neki tip hladnjače ili kolektora te bi se na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou sakupljao taj otpad koji se napravi i onda bi se ugovorima sa fabrikama rešavao na način koji već postoji. Ono što je još nedostatak u celom ovom sistemu je što naša poslednja fabrika za neškodljivo uklanjane animalnog otpada je u Ćupriji. Južnije ne postoji postrojenje, tako i da prehrambeni objekti i industrija imaju određene probleme sa sakupljanjem, čuvanjem i predavanjem animalnog otpada. Ovo je možda i ideja da se dalja inicijativa za pisanje projekata koji bi mogli da se traže od Evropske unije, a koji su pod temperaturnim režimom i na taj način zaštiti životna sredina.“


Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Prednosti grejanja na biomasu

Stručnjaci kažu da Srbija u biomasi ima ogroman neiskorišćen potencijal. Samo od jednogodišne proizvodnje na njivama ostane 12 i po miliona tona žetvenih ostataka što je energetski jednako količni od 2 miliona i 700 hiljada tona nafte. Od toga se upotrebi svega nekoliko procenata, i to u seoskim gazdinstvima. Jedini svetao primer u gradskim sredinama su Beogradske elektrane čijih 9 kotlova već 3 godine rade na biomasu. Pa, ipak se nešto se menja na bolje kažu nam u kompaniji Terming koja već decenijama radi kotlove za ovakvu vrstu goriva:

 Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Utisak je takav da sve više i više se ljudi odlučuju za takav sistem grejanja. Već smatramo da su ljudi dovoljno edukovani da su u stanju da vide šta im donosi neke uštede za neko seosko domaćinstvo koje može samo sebi da obezbedi resurse za grejanje. Potpuno je suludo koristiti energente koji se plaćaju kad već postoje neki energenti koji se mogu koristiti za sopstvene potrebe.“

Kao dobro gorivo mogu da posluže razni biljni ostaci. Od ostataka drveta pa do kukurozovine i oklasaka. Iskustvo stručnjaka iz Terminga govori da se u selima kao najelegantnije rešenje pokazao jedan drugi energent.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Samo korišćenje slame kao energenta pronazali najveću primenu. I što su neka naša iskustva, i što su iskustva naših korisnika. Jedna kuća od 200 kvadrata za praktično celu sezonu grejana praktično potroši nepunih 1000 bala slame, sojine, kukuruzovine ili pšenične potpuno je svejedno. To je resurs koji se do sada spaljivao na njivama, danas to nalazi primenu za proizvodnju energije. Da li ćemo grejati plastenike ili grejati sušaru ili stambeni prostor, to je potpuno nebitno. Naša iskustva govore da se u plasteničkoj proizvodnji slama se pokazala kao najbolja i najpraktičnija.“

U poslednje vreme među ratarima vlada i veliko interesovanje za male sušare koje su u ponudi kompanije Terming. Budući da su cene žitarice visoke, a procene govore da će ratarske kulture i u narednim decenijama imati najbolju cenu. Da ih ne bi ucenjivali veliki otkupljivači sve veći broj poljoprivrednika se odlučuje na ovu investiciju.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Sušare na prvom mestu obezbeđuju jednm domaćinu da ne bude toliko zavistan od velikih centara koji praktično pokupe svu zaradu od te poljoprivredne proizvodnje. Jedna manja sušara kapaciteta nekih dva vagona na dan može da osuši sve što je potrebno i poljoprivrendik može da lageruje svoju proizvodnju, i da sačeka deo godine kada će za te novce koje je uložio dobiti pravu neku vrednost. Takva neka investicija se na primeru sušenja 40 dana godišnje koliko mi ulazimo sa računicom isplati za jednu i po sezonu sušenja. Garancije  na te naše proizvode se kreće od 3 do 5 godina zavisno od toga šta je u pitanju. Još u garantom roku se takva investicija isplati. Najbolje je ako se sitni proizvođači mogu udružiti, na taj način je investicija brže isplativija. Što se tiče pojedinačnog gazdinstva ili što se tiče za površinu, to su neke površine od barem nekih dvadesetak hektara, da se isplati takvi sistemi.“

Početkom proleća državna agencija za enegetsku efikasnost najavila je da će do leta izaći sa čitavom paletom subvencionisanih kredita koji će omogućiti i seoskom i gradskom stanovništvu da pređe na ove jeftinije energente koji su pritom daleko manji zagađivači životne sredine. To će po oceni naših sagovornika znatno pospešiti racionalno gazdovanje energijom u Srbiji.

„Mi kao proizvođači opreme i naši korisnici nestrpljivo čekamo da neki takav program krene, mnogo bi nam to značilo. U principu, nama nisu potrebni krediti, ali našim korisnicima sigurno jesu. Ako oni dobiju kredite to će mnogo značiti i nama i njima“.

 

 Ipak do veće primene biomase u energetici neće doći sve dok država ne izađe u javnost sa nizom podsticajnih mera za iskorišćavanje ovog mrtvog kapitala. U Evropskoj Uniji su takozvani zeleni kilovati subvencionisani pa potrošači imaju na raspolaganju vrlo povljne kredite za nabavku kotlova i uvođenje sistema grejanja na biomasu, ili iskorišćenje ovog energenta u grejanje plastenika i staklenika.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.