Primena životinjskog otpada kao energenta

U Srbiji godišnje nastane oko 150 hiljada tona životinjskog otpada. Zbog izraženih organskih karatkeristika ovaj nusproizvod iz klanica, mesnih industrija i sa farmi zaslužuje posebnu pažnju na nekoliko polja. Ekološkom, energetskom i prehrambenom. Po rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije:

“Za proizvodnju biodizela, za grejanje vode, za grejanje plastenika, za grejanje stanova. I široka je primena zaista. Još jednu dobru stranu ovog otpada koji postane sirovina jeste organsko đubrivo vrlo dobrog kvaliteta. Takođe za plastenike, odnosno za proizvodnju povrtarstva, odnosno za proizvodnju povrtarstva. Hrana za kućne ljubimce i to je ono po čemu je naša država prepoznata kao prozivođač i izvoznik za Evropsku Uniju.“

Za sada su humus i hrana za životine najčešći proizvodi od nusproizvoda, na polju dobijanje toplotne energije tapka se u mestu dok se veterinarski i ekološki zakoni ne usaglase. Prema jednom dozvoljen je spaljivanje leševa i klaničnog konfiskata što je otpad prve i druge kategorije u visokim pećima i na propisanim visokim temperaturama. Prema drugom, zakonu ekologije dim koji bi proizvela ciglana ili termoelektrana u ovom procesu nije dozvoljen. Pa velike količine košanog brašna koje bi se mogle koristiti za zagrevanje tavore. Skandinavske zemlje su na ovom polju daleko odmakle, čitavi mali gradovi greju se na mesno koštano brašno koristeći tehničku mast kao energent stvaraju uštede u odnosu na potrošnju struje za oko 20%.

„Privredna komora Srbije i udruženje za poljoprivredu i prehrembenu industriju je 2012. godine imala projekat sa norveškom ambasadom baš na temu da se vidi kakvo je stanje sa neškodljivim uklanjanjem animalnog otpada u Srbiji.“-Navodi Nenad Budimović iz PKS-a.

Privredna komora Vojvodine je sarađivala sa nemcima po ovom pitanju. Belgijanci su ulagali u fabriku u Inđiji, ali nema konkretnih pomaka u realizaciji ideje grejanja na koštano brašno. Mi još uvek ulažemo velike napore najpre u rešavanju samog zbrinjavanja klaničnog otpada. Statistika se popravlja ali je još daleko od standardne u svetu, s obzirom da samo Sombor, Bačka topola i Ćuprija sa oslabljenim kapacitetima rade kao fabrike za pravilno zbrinjavanje nusproizvoda. Mesna industrija po zakonu sa njima ugovoara isporuku otpada. Na primer 1000 obrađenih svinja dnevno znači 30 tona otpada dnevno. Pitanje je da li sa proširenjem industrije mesa imamo kapacitete da prihvatimo i otpad koji srazmerno raste. Šta  sa njima ako se ne može dalje koristiti kao energent i konačno, šta sa njima ako se ne može koristiti kao energent, i konačno šta sa uginućima koja se dešavaju domaćinstvima.

„Zakonska obaveza lokalnih samouprava jeste o tome da organizuju i skupljaju i obavljaju neškodljivo zbrinjavanje tog otpada. Naravno da ne treba svaka lokalna samouprava da ima jedno postrojenje za preradu, ali činjenica da mora da ima neki tip hladnjače ili kolektora te bi se na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou sakupljao taj otpad koji se napravi i onda bi se ugovorima sa fabrikama rešavao na način koji već postoji. Ono što je još nedostatak u celom ovom sistemu je što naša poslednja fabrika za neškodljivo uklanjane animalnog otpada je u Ćupriji. Južnije ne postoji postrojenje, tako i da prehrambeni objekti i industrija imaju određene probleme sa sakupljanjem, čuvanjem i predavanjem animalnog otpada. Ovo je možda i ideja da se dalja inicijativa za pisanje projekata koji bi mogli da se traže od Evropske unije, a koji su pod temperaturnim režimom i na taj način zaštiti životna sredina.“


Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.