Prednosti grejanja na biomasu

Stručnjaci kažu da Srbija u biomasi ima ogroman neiskorišćen potencijal. Samo od jednogodišne proizvodnje na njivama ostane 12 i po miliona tona žetvenih ostataka što je energetski jednako količni od 2 miliona i 700 hiljada tona nafte. Od toga se upotrebi svega nekoliko procenata, i to u seoskim gazdinstvima. Jedini svetao primer u gradskim sredinama su Beogradske elektrane čijih 9 kotlova već 3 godine rade na biomasu. Pa, ipak se nešto se menja na bolje kažu nam u kompaniji Terming koja već decenijama radi kotlove za ovakvu vrstu goriva:

 Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Utisak je takav da sve više i više se ljudi odlučuju za takav sistem grejanja. Već smatramo da su ljudi dovoljno edukovani da su u stanju da vide šta im donosi neke uštede za neko seosko domaćinstvo koje može samo sebi da obezbedi resurse za grejanje. Potpuno je suludo koristiti energente koji se plaćaju kad već postoje neki energenti koji se mogu koristiti za sopstvene potrebe.“

Kao dobro gorivo mogu da posluže razni biljni ostaci. Od ostataka drveta pa do kukurozovine i oklasaka. Iskustvo stručnjaka iz Terminga govori da se u selima kao najelegantnije rešenje pokazao jedan drugi energent.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Samo korišćenje slame kao energenta pronazali najveću primenu. I što su neka naša iskustva, i što su iskustva naših korisnika. Jedna kuća od 200 kvadrata za praktično celu sezonu grejana praktično potroši nepunih 1000 bala slame, sojine, kukuruzovine ili pšenične potpuno je svejedno. To je resurs koji se do sada spaljivao na njivama, danas to nalazi primenu za proizvodnju energije. Da li ćemo grejati plastenike ili grejati sušaru ili stambeni prostor, to je potpuno nebitno. Naša iskustva govore da se u plasteničkoj proizvodnji slama se pokazala kao najbolja i najpraktičnija.“

U poslednje vreme među ratarima vlada i veliko interesovanje za male sušare koje su u ponudi kompanije Terming. Budući da su cene žitarice visoke, a procene govore da će ratarske kulture i u narednim decenijama imati najbolju cenu. Da ih ne bi ucenjivali veliki otkupljivači sve veći broj poljoprivrednika se odlučuje na ovu investiciju.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Sušare na prvom mestu obezbeđuju jednm domaćinu da ne bude toliko zavistan od velikih centara koji praktično pokupe svu zaradu od te poljoprivredne proizvodnje. Jedna manja sušara kapaciteta nekih dva vagona na dan može da osuši sve što je potrebno i poljoprivrendik može da lageruje svoju proizvodnju, i da sačeka deo godine kada će za te novce koje je uložio dobiti pravu neku vrednost. Takva neka investicija se na primeru sušenja 40 dana godišnje koliko mi ulazimo sa računicom isplati za jednu i po sezonu sušenja. Garancije  na te naše proizvode se kreće od 3 do 5 godina zavisno od toga šta je u pitanju. Još u garantom roku se takva investicija isplati. Najbolje je ako se sitni proizvođači mogu udružiti, na taj način je investicija brže isplativija. Što se tiče pojedinačnog gazdinstva ili što se tiče za površinu, to su neke površine od barem nekih dvadesetak hektara, da se isplati takvi sistemi.“

Početkom proleća državna agencija za enegetsku efikasnost najavila je da će do leta izaći sa čitavom paletom subvencionisanih kredita koji će omogućiti i seoskom i gradskom stanovništvu da pređe na ove jeftinije energente koji su pritom daleko manji zagađivači životne sredine. To će po oceni naših sagovornika znatno pospešiti racionalno gazdovanje energijom u Srbiji.

„Mi kao proizvođači opreme i naši korisnici nestrpljivo čekamo da neki takav program krene, mnogo bi nam to značilo. U principu, nama nisu potrebni krediti, ali našim korisnicima sigurno jesu. Ako oni dobiju kredite to će mnogo značiti i nama i njima“.

 

 Ipak do veće primene biomase u energetici neće doći sve dok država ne izađe u javnost sa nizom podsticajnih mera za iskorišćavanje ovog mrtvog kapitala. U Evropskoj Uniji su takozvani zeleni kilovati subvencionisani pa potrošači imaju na raspolaganju vrlo povljne kredite za nabavku kotlova i uvođenje sistema grejanja na biomasu, ili iskorišćenje ovog energenta u grejanje plastenika i staklenika.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.