Zaštita zemljišta od otpadnih voda posle tretiranja njiva

Sredstva za zaštitu bilja predstavljaju vrlo efikasan alat u rukama poljoprivrednih proizvođača u nastojanju da postignu visoke i kvalitetne prinose. Ipak primena pesticida nosi i određeni rizik kako za zdravlje samih poljoprivrednika, tako i za životnu sredinu. Kada govorimo o zagađenju zemlje i vode hemijskim sredstvima potrebno je razmišljati o tome kako pre svega postupati sa otpadnom vodom koja nastaje prilikom pripreme rastvora sa sredstvima za zaštitu bilja. Kao i kasnije kada se prskalica vrati sa njive i kada treba isprati njen rezervoaru.

 

U tu svrhu kompanija Singeta je predstavila jedinstveni princip zaštite životne sredicine od ostataka herbicida od nazivom Heliosek:

„Ovde se nalazimo ispred jednog uređaja koji se zove Heliosek koji je pre nekoliko godina razvila kompanija Singenta i koji je postavljen na oglednom polju poljoprivredne stručne službe u Pančevu. Heliosec je jedan veoma jednostavan uređaj koji služi za fizičko prećišćavanje otpadnih voda koje sadrže sredstvo za  zaštitu bilja. Uređaj je veoma jednostavan.

Lak je za korišćenje, i ne zahteva nikakve dodatne troškove, ni bilo koje jasnije investicije osim zamene unutrašnje folije. Odnosno folije koja se nalazi sa unutrašnje strane ovog rezeorvoara. Heliosec se sastoji vrlo jednostavno od jednog tanka, odnosno rezeorvoara čvrstog polietirena koji može biti različite zapremine.

 

Ovo što ovde imamo je Heliosek, odnosno tank koji  ima dimenzije 3 puta 2 metra visine 50cm u koji stane 2 i po hiljade litara vode. 2 i po hiljada vode neće otići u zemljište, neće otići u površinske ili podzemne vode, nego će biti skladište u ovom rezervoaru.  Princip rada helioseka se sastoji u isparavnju vode iz ovog rezeorvoara pod uticajem sunca ili  uticajem vetra dolazi do isparavanj vode, a u foliji kojom je obložena unutrašnja površina tanka nakon isparavanja vode ostaje suvi ostatak. Na kraju se sakupi ta folija koja sadrži nekoliko kilograma hemikalije u suvom stanju.“

Heliosek se može postaviti na nekoliko različitih načina, a suština je da tank u koji dolaze otpadne vode bude pozicioniran na betonskoj podlozi koja će biti povezana sa betonskom platformom na kojoj se vrši priprema rastvora za prskanje.

 

„Na ovoj betonskoj podlozi na koji dolazi prskalica, odnosno traktor sa prskalicom gde se radi priprema i gde može doći do prolivanja sredstva kao što ovde vidimo je kasnijekada se prskalica pere, odnosno ispira nakon obavljenog posla. Dolazi do skupljanja ove vode koja ode preko odvodnog kanala i preko jedne cevi dalje ulazi u rezeorvoar. Na taj način se obezbežuje sigurno prikupljanje vode na sigurno mestu. Heliosek je ograđen metalnom žičanom ogradom. Na taj način je sprečeno da životinje ili neko neovlašćen priđe da tu vodu ne može koristiti recimo za neke druge namene. Takođe, Heliosek je prekriven jednom plastičnom pokrivkom koja sprečava da kiša, odnosno voda od kiše dospeva u ovaj rezeorvoar. Takođe doprinosi da se voda zagreva pod uticajem sunca, doprinosi bržem isparavanju vode i na taj način čini moguće ne samo u jednom ciklusu ne samo 2 i po hiljade litara vode spremiti u ovaj uređaj. Nego i u toku sezone i puno više od toga“

Sa Heliosekom proizvođači su dobili lak i bezbedan način da zaštite i sebe i svog okruženja od otpadnih voda posle tretiranja njiva.

„Na ovaj način sprečavamo da 2 i po hiljade litara vode veća ili manja količina vode, ode u zemljište, površinske ili podzemne vode. Dobijamo nekoliko kilograma opasnog otpada koji se prikuplja od strane firmi koje skupljaju opasnu ambalažu i opasan otpad. Na taj način smo učinili nemerljiv uticaj na zaštitu životne sredine, pre svega na zaštiti površinskih ili podzemnih voda i na zaštitu zemljišta. Zato Heliosek predstavlja veoma jednostavno i praktično, vrlo prihvatljivo rešenje za one koji koriste sredstvo za zaštitu bilja. Posebno za velike korisnike koji imaju i po nekoliko desetina tretmana svojih useva u toku vegetacije. Oni sa ovm uređajem doprinose zaštiti životne sredine, doprinose naravno i zaštiti svojih useva i generalno pomažu da se održi poljoprvireda, odnosno pomažu da poljoprivreda bude jedna održiva proizvodnja.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

Primena životinjskog otpada kao energenta

U Srbiji godišnje nastane oko 150 hiljada tona životinjskog otpada. Zbog izraženih organskih karatkeristika ovaj nusproizvod iz klanica, mesnih industrija i sa farmi zaslužuje posebnu pažnju na nekoliko polja. Ekološkom, energetskom i prehrambenom. Po rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije:

“Za proizvodnju biodizela, za grejanje vode, za grejanje plastenika, za grejanje stanova. I široka je primena zaista. Još jednu dobru stranu ovog otpada koji postane sirovina jeste organsko đubrivo vrlo dobrog kvaliteta. Takođe za plastenike, odnosno za proizvodnju povrtarstva, odnosno za proizvodnju povrtarstva. Hrana za kućne ljubimce i to je ono po čemu je naša država prepoznata kao prozivođač i izvoznik za Evropsku Uniju.“

Za sada su humus i hrana za životine najčešći proizvodi od nusproizvoda, na polju dobijanje toplotne energije tapka se u mestu dok se veterinarski i ekološki zakoni ne usaglase. Prema jednom dozvoljen je spaljivanje leševa i klaničnog konfiskata što je otpad prve i druge kategorije u visokim pećima i na propisanim visokim temperaturama. Prema drugom, zakonu ekologije dim koji bi proizvela ciglana ili termoelektrana u ovom procesu nije dozvoljen. Pa velike količine košanog brašna koje bi se mogle koristiti za zagrevanje tavore. Skandinavske zemlje su na ovom polju daleko odmakle, čitavi mali gradovi greju se na mesno koštano brašno koristeći tehničku mast kao energent stvaraju uštede u odnosu na potrošnju struje za oko 20%.

„Privredna komora Srbije i udruženje za poljoprivredu i prehrembenu industriju je 2012. godine imala projekat sa norveškom ambasadom baš na temu da se vidi kakvo je stanje sa neškodljivim uklanjanjem animalnog otpada u Srbiji.“-Navodi Nenad Budimović iz PKS-a.

Privredna komora Vojvodine je sarađivala sa nemcima po ovom pitanju. Belgijanci su ulagali u fabriku u Inđiji, ali nema konkretnih pomaka u realizaciji ideje grejanja na koštano brašno. Mi još uvek ulažemo velike napore najpre u rešavanju samog zbrinjavanja klaničnog otpada. Statistika se popravlja ali je još daleko od standardne u svetu, s obzirom da samo Sombor, Bačka topola i Ćuprija sa oslabljenim kapacitetima rade kao fabrike za pravilno zbrinjavanje nusproizvoda. Mesna industrija po zakonu sa njima ugovoara isporuku otpada. Na primer 1000 obrađenih svinja dnevno znači 30 tona otpada dnevno. Pitanje je da li sa proširenjem industrije mesa imamo kapacitete da prihvatimo i otpad koji srazmerno raste. Šta  sa njima ako se ne može dalje koristiti kao energent i konačno, šta sa njima ako se ne može koristiti kao energent, i konačno šta sa uginućima koja se dešavaju domaćinstvima.

„Zakonska obaveza lokalnih samouprava jeste o tome da organizuju i skupljaju i obavljaju neškodljivo zbrinjavanje tog otpada. Naravno da ne treba svaka lokalna samouprava da ima jedno postrojenje za preradu, ali činjenica da mora da ima neki tip hladnjače ili kolektora te bi se na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou sakupljao taj otpad koji se napravi i onda bi se ugovorima sa fabrikama rešavao na način koji već postoji. Ono što je još nedostatak u celom ovom sistemu je što naša poslednja fabrika za neškodljivo uklanjane animalnog otpada je u Ćupriji. Južnije ne postoji postrojenje, tako i da prehrambeni objekti i industrija imaju određene probleme sa sakupljanjem, čuvanjem i predavanjem animalnog otpada. Ovo je možda i ideja da se dalja inicijativa za pisanje projekata koji bi mogli da se traže od Evropske unije, a koji su pod temperaturnim režimom i na taj način zaštiti životna sredina.“


Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Prednosti grejanja na biomasu

Stručnjaci kažu da Srbija u biomasi ima ogroman neiskorišćen potencijal. Samo od jednogodišne proizvodnje na njivama ostane 12 i po miliona tona žetvenih ostataka što je energetski jednako količni od 2 miliona i 700 hiljada tona nafte. Od toga se upotrebi svega nekoliko procenata, i to u seoskim gazdinstvima. Jedini svetao primer u gradskim sredinama su Beogradske elektrane čijih 9 kotlova već 3 godine rade na biomasu. Pa, ipak se nešto se menja na bolje kažu nam u kompaniji Terming koja već decenijama radi kotlove za ovakvu vrstu goriva:

 Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Utisak je takav da sve više i više se ljudi odlučuju za takav sistem grejanja. Već smatramo da su ljudi dovoljno edukovani da su u stanju da vide šta im donosi neke uštede za neko seosko domaćinstvo koje može samo sebi da obezbedi resurse za grejanje. Potpuno je suludo koristiti energente koji se plaćaju kad već postoje neki energenti koji se mogu koristiti za sopstvene potrebe.“

Kao dobro gorivo mogu da posluže razni biljni ostaci. Od ostataka drveta pa do kukurozovine i oklasaka. Iskustvo stručnjaka iz Terminga govori da se u selima kao najelegantnije rešenje pokazao jedan drugi energent.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Samo korišćenje slame kao energenta pronazali najveću primenu. I što su neka naša iskustva, i što su iskustva naših korisnika. Jedna kuća od 200 kvadrata za praktično celu sezonu grejana praktično potroši nepunih 1000 bala slame, sojine, kukuruzovine ili pšenične potpuno je svejedno. To je resurs koji se do sada spaljivao na njivama, danas to nalazi primenu za proizvodnju energije. Da li ćemo grejati plastenike ili grejati sušaru ili stambeni prostor, to je potpuno nebitno. Naša iskustva govore da se u plasteničkoj proizvodnji slama se pokazala kao najbolja i najpraktičnija.“

U poslednje vreme među ratarima vlada i veliko interesovanje za male sušare koje su u ponudi kompanije Terming. Budući da su cene žitarice visoke, a procene govore da će ratarske kulture i u narednim decenijama imati najbolju cenu. Da ih ne bi ucenjivali veliki otkupljivači sve veći broj poljoprivrednika se odlučuje na ovu investiciju.

 

Branislav Banatski „Terming“ Kula

„Sušare na prvom mestu obezbeđuju jednm domaćinu da ne bude toliko zavistan od velikih centara koji praktično pokupe svu zaradu od te poljoprivredne proizvodnje. Jedna manja sušara kapaciteta nekih dva vagona na dan može da osuši sve što je potrebno i poljoprivrendik može da lageruje svoju proizvodnju, i da sačeka deo godine kada će za te novce koje je uložio dobiti pravu neku vrednost. Takva neka investicija se na primeru sušenja 40 dana godišnje koliko mi ulazimo sa računicom isplati za jednu i po sezonu sušenja. Garancije  na te naše proizvode se kreće od 3 do 5 godina zavisno od toga šta je u pitanju. Još u garantom roku se takva investicija isplati. Najbolje je ako se sitni proizvođači mogu udružiti, na taj način je investicija brže isplativija. Što se tiče pojedinačnog gazdinstva ili što se tiče za površinu, to su neke površine od barem nekih dvadesetak hektara, da se isplati takvi sistemi.“

Početkom proleća državna agencija za enegetsku efikasnost najavila je da će do leta izaći sa čitavom paletom subvencionisanih kredita koji će omogućiti i seoskom i gradskom stanovništvu da pređe na ove jeftinije energente koji su pritom daleko manji zagađivači životne sredine. To će po oceni naših sagovornika znatno pospešiti racionalno gazdovanje energijom u Srbiji.

„Mi kao proizvođači opreme i naši korisnici nestrpljivo čekamo da neki takav program krene, mnogo bi nam to značilo. U principu, nama nisu potrebni krediti, ali našim korisnicima sigurno jesu. Ako oni dobiju kredite to će mnogo značiti i nama i njima“.

 

 Ipak do veće primene biomase u energetici neće doći sve dok država ne izađe u javnost sa nizom podsticajnih mera za iskorišćavanje ovog mrtvog kapitala. U Evropskoj Uniji su takozvani zeleni kilovati subvencionisani pa potrošači imaju na raspolaganju vrlo povljne kredite za nabavku kotlova i uvođenje sistema grejanja na biomasu, ili iskorišćenje ovog energenta u grejanje plastenika i staklenika.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

Zaštita orla belorepana

Orla belorepana kao retku vrstu ugrožavaju mnogi faktori, pre svega oni koji potiču od čoveka: korišćenje izuzetno otrovnih zabranjenih pesticida kao i krivolov.

 

Kako Goran Sekulić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije kaže:

„Orao belorepan je ustvari jedna od najkrupnijih grabljivica kod nas, pravi orao čiji raspon krila  je preko dva metra i kao i sve krupne grabljivice pre svega orlovi i lešinari on je dosta ugrožen.“

„Orao belorepan zahvaljujući svom načinu života je ptica koja je najpogođenija zloupotrebom pesticida, odnosno od 2009. do današnjeg dana pronađeno je samo u Vojvodini 39 leševa ove strogo zaštićene vrste ptica.“- Navodi Marko Tucakov iz pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Svetski fond za prirodu uz podršku Pokrajinskog  sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a u saradnji s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume”  pokrenuo je kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom „Čujte i ne trujte! Orao pao”. 

"Radimo na području specijalnog rezervata Gornje podunavlje jako dugo već jedno pet godina na uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav. I radeći na zaštiti ovog područja koje zovemo evropski Amazon mi smo došli do podatka radeći monitoring vrsta da je veliko trovanje orla Belorepana i da je samo prošle godine nađeno 11 uginulih ptica. Od tih 11 uginulih ptica 8 ptica su otrovane karbo furanom koji potiče iz pesticida koji je zabranjen prošle godine.“- Navodi Duška Dimović Svetskog fonda za prirodu.

Orintolog Ištvan Ham navodi svoje viđenje stvari:

„Prošle godine najveće trovanje bilo je kod sela Svilojevo zato što ovde postoji jedan veliki ribnjak, u blizini je specijalni rezervat prirode gornje Podunavlje gde se gnezdi petnaestak parova belorepana i svi oni izlaze na taj ribnjak povremeno za hranu.“

„To je samo po sebi bilo činjenica koja je alarmirala veliki broj državnih organa koji su u lancu nadležnosti zaduženi da reaguju. Zbog toga smo i kao Pokrajinski zavod započeli kampanju Čujte i ne trujte, orao pao. Tim povodom smo i ovde na edukaciji kako bi smo razgovarali sa svim institucijama koje su zaista nadležne da reaguju da bi smo jednom konačno imali pravosnažnu presudu protiv onih koji su ovakve stvari radili. A razlog je o pošasti neodgovorne upotrebe pesticida, u situaciji kada su pesticidi lako dostupni, a koriste se i oni koji su zakonom zabranjeni.

Ovde se radi o Karbofuranu koji je zabranjen, ali je na tržištu ostala velika količina“.-Navodi Marko Tucakov.

Karbofuran je visoko toksični pesticid, koji je korišćen za predsetveno tretiranje semena u zaštiti od štetnih insekata. Iako je zabranjen 2014. osnovano se sumnja da ga i dalje koriste nesavesni poljoprivrednici. Izaziva paralizu mišića, blokira nerve i dovodi do gušenja.

Karakteristika orla belorepana je da često prelazi velike razdaljine od gnezda:

Problem je i u tome što poljoprivrednici ne znaju dovoljno o upotrebi pesticida, kao i u činjenici da u Srbiji ne postoji sistemsko resenje za sakupljanje, deponovanje, adekvatno uništenje ili reciklažu  prazne ambalaze od pesticida, koja spada u opasan ambalažni otpad. To ipak ne znači da ne treba raditi na podizanju ekološke svesti poljoprivrednih proizvođača.

Orao belorepan je ugrožen i zato što je njegovo razmnožavanje i polno sazrevanje veoma sporo.

Rešenje za bezbednu ishranu orla belorepana pronađeno je u selu Svilojevo  u saradnji i sa meštaninom koji je ustupio svoje zemljište kao hranilište belorepana i  ostalih ptica.

U specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje orao belorepan, kao jedan od glavnih simbola ovog zaštićenog područja, ima dva hranilišta. JP Vojvodina šume, kao upravljač područja, uz pomoć svetskog fonda za prirodu napravilo je prvo hranilište. Svi uključeni u zaštitu orla belorepana se nadaju da će njihov veliki trud uroditi plodom, i da će orao belorepan izbegnuti istrebljenje.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Rekultivacija pepelišta termoelektrane Kostolac

Preduzeće rekultivacija ozelenjavanje, ili skraćeno RIO iz Kostolca osnovala je Elektroprivreda Srbije kako bi se ta kompanija bavila oporavkom takozvanih pepelišta koja su nusproizvod rada termoelektrane. Pre izvesnog vremena kompanija je prešla u ruke države i od uslužnog preduzeća postala veliki poljoprivredni proizvođač povrća, balkonskog i baštenskog cveća, i to na pepelištima. A na 25 ari gaje se kod nas retke ruže za rezani cvet. I to bi bila još jedna lepa ali ne naročito posebna priča o uspehu u domaćem agraru da nije jedne činjenice. Naime, RIO ima veliku prednost u odnosu na konkurenciju jer za grejanje plastenika koristi otpadnu toplu vodu iz Kostolačke termoelektrane koja bi inače oticala u Dunav.

 

U Riu kažu da im to pruža mogućnost da proizvedu i jeftinije i kvalitetnije povrće:

„U svakom planiranju proizvodnje ta stavka ukupne količine energije koja se potroši je svakako pored cene rada najbitnija. Važno je smanjivanje tih troškova energije na razumnu meru.“

U Riu se naročito ponose svojom proizvodnjom ruža:

„Objekat u kojem se trenutno nalazimo, objekat ružićnjaka u kojem imamo oko 12 i po hiljada sadnica ruža. Isključivo se bavimo gajenjem ruža za rezani cvet. Evo, sad očekujemo veliku produkciju ruža, nekih 20.000 ruža u drugoj polovini meseca. Ciklusi gajenja ruža za rezani cvet se odvijaju u tri cikljusa godišnje. Imamo jedan u proleće, krajem maja, jedan leti krajem avgusta i jedan jesenji nakog koga ruže ulaze u zimsko mirovanje.  U pitanju su hibridi, sadnice su nabavljane iz Italije. Imamo 11 vrsta ruža različitih varijetiteta koje su i različitih boja.“

Što se tiče tržišta za rezani cvet, u ovom Kostolačkom preduzeću kažu da nemaju nikakvih problema sa plasmanom. Osim rekultivacijom pepelom uništenih zemljišta ovo Kostolačko preduzeće radi projektovanjei održavanje parkova i drugih zelenih površina, te su za potrebe tog segmenta svog poslovanja započeli i veliku proizvodnju sezonskog cveća.

„Imamo sad već ozbiljnu proizvodnju sezonskog cveća sa nekih 50 do 60 hiljada jedinica cveća. Uglavnom je to cveće koje se radi za unapred ugovorene potrebe.“

 

„Ovo je plastenik sezonskog cveća površine 600 kvadrata. Proizvodimo rasad iz semena, posle gotove biljke u saksijama šaljemo na tržište. Imamo savremene metode za zalivanje, rashlađivanje i zagrevanje koje nam olakšavaju rada. Imamo oko 20tak vrsti cveća, 150.000 saksija.“

Najnoviji segment proizvodnje u RIU je povrtarstvo. Za njihovim rasadom povrća na nedavno održanom sajmu horikulture u Beogradu vladala je prava jagma, a ovih dana rasađivao se paradajz.

 

„Ovo je samoodrživi plastenik dužine 150 metara, tačnije 147 širine 24 metra što znači da njegova površina 34 ara.  Samoodrživ je u smislu da ima pokretan krov, na zadatu temperaturu se otvara i zatvara čime reguliše temperaturu u plasteniku.  Imamo orošivače, navodnjavanje se vrši sistemom kap po kap. Ovo je trenutno druga kultura jer je mladi pogon. Prvo je bila salata, i to 30.000 sadnica, a sada ima 9.000 strukova paradajza“

Pored ovog što je u funkciji i donosi prihode u Riu planiraju podizanje više hektara jabućnjaka na pepelištima, ova agrarna priča mogla bi da bude obrazac za uspešan spoj ekologije, poljoprivrede i energetske efikasnosti. Nažalost, mnogi pokušaji potencijalnih investitora koji su želeli da započnu poljoprivrednu proizvodnju pored Obrenovačkih termoelektrana na primer završili su se neslavno. Zato što su naši proizvođači struje otpadnu toplu vodu želeli skupo da naplate.

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

Energetski efikasna sušara za paprike

Proizvodnja voća i povrća na malim površinama može da donese zaradu, ali ipak profit je u tegli.  To su razumeli i Egerići. U maloj radionici mnogo je pronalazaka. Roto gril je jedna od inovacija u tehnlogiji hrane koja učesvuje na takmičenju za najbolju inovaciju u Srbiji. Tržišna cena mašine iznosi 3.000 evra, a uz proizvodnju paprike može da pokrene i zapošljavanje.

Po gruboj računici Egerića i milion ljudi koji bi se angažovali u proizvodnji sadnog materijala, preko opreme za plastenike, ambalaže, trgovine, transporta do istraživačkog rada. Posle opsežnog istraživačkog rada Ljuba je zaključio da je u Srbiji najviše poljoprivrednih proizvođača sa do 5 hektara zemljišta što je idealno za proizvodnju povrća.

Paprika se u Srbiji uzgaja na oko 250.000 hiljada, a imamo potencijal da uzgajamo na gotovo 2 miliona hektara što bi značilo 300.000 tona paprike godišnje. Zašto je ne bismo brzo i efikasno pekli i izvozili kao ajvar? Pre tri godine ova mašina je započela svoj rad i još uvek peče paprike:

„To je prvi prototip koji smo napravili, na njemu ispitali sve dobre i loše strane i stvorili nov tip koji je danas spreman za serijsku proizvodnju, za tržište. Prva mašina je napravljena da radi na drva, međutim to ima veoma loše osobine jer se mora seći šuma i ugrožavaju se šumski resursi. Nove sušilice rade na struju. U zavisnosti od veličine paprike uglavnomod 18 do 20 kilograma paprike stane u mašinu, to je projektovani kapacitet“

 

Bojan Egerić: Svako svoj posao najbitniji je timski rad, tata je konstruktor, brat to nacrta, ja što se tiče dalje proizvodnje, bravarskog i mašinskog dela, farbanja i.t.d.  Nadam se da će biti dovoljno posla zbog mašine pa da ćemo moći da zaposlimo još nekog pored nas trojice“.

Ovo je novi model koji će između pečenja i ubacivanja nove ture paprike u bubanj skratiti na dva minuta. Premijera se očekuje na novosadskom sajmu. Da bi se posao odradio treba ponovo da proradi drugarstvo jer to je jedini način da se svi kooperanti ujedine oko jedne organizacije koja će da vrši distribuciju, a samim tim i snabdevanjem osnovnih potreba za ratare koji su proizvođači“

 

 

Prva mašina je odradila sezonu u Banatskom Brestovcu. Slavko Veličković se pre tri godine sa svojom porodicom preselio ovde iz Zemuna jer želi da pravi zdravu hranu, a smatra da se najbolja paprika uzgaja u ovom selu kod Pančeva. Za početak je iz Kraljevad oneo automatsku mašinu za pečenje paprike. Prošle godine zahvaljujući ovoj mašini ispekao je oko 10 tona paprike za ajvar, a da se kako kaže nije ni umorio.

„Veoma je laka za rad, veoma je laka za manipulaciju. Energent je struja koja može veoma  dobro da se kontroliše. Sve je uređeno računarom, tako da nema gubitaka struje, nema gubitaka tolote, a efekti rada su veoma kvalitetni“.

Paprika se peče na 280 stepeni u rotirajućem bunju koji je napravljen od prohromske žice. Za 15 minuta može da ispeče isto toliko paprike.

„Sav rad i manipulacija sa mašinom ide na sledeći način. Ubaciti papriku u ovaj doboš koji se može okretati i pojednoj i po drugoj osi. Ubaciti doboš u mašinu, zatvoriti vrata i pritisnuti automatski start ciklusa. I tog trenutka 15 minuta se paprika peče, a vi ste slobodni. Ostali delovi se sastoje od rotora kojeg smo već videli, koji vrši okretanje grejača iznad paprike koje su pokložene dole, koje možemo kontrolisati, i to momenat okretanja, dužinu stajanja paprike iznad grejača. Možemo sami praviti program pečenja paprike prema veličini, prema sorti, prema udelu vlage. Postići optimalni rezultat. Ustvari to zavisi od toga ko se time bavi“

Slavko ove godine ima želju da napravi ajvar sa vrganjima, ali svoje proizvodeneće da prodaje u supermarketima jer kako kaže njegovi proizvodi ne zaslužuju da stoje u supermarketima već želi da odmah završe u rukama potrošača.

 

 Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 

 

Modifikacijom do manje potrošnje energije na traktoru

Razumna proizvodnja i potrošnja energije je neprekidna jer je energija sposobnst vršenja rada. U svim svojim delatnostima mi moramo znati-energija je život, borba za život je borba za energiju. U svojim aktivnostima kojim se bavimo najveći uspeh je kako sa manje troška proizvoditi i trošiti energiju.

 

 

 

Na primer ako je novi sklop za prenos snage motora za pogon traktora moguće smanjtii potrošnju energije, onda to spada u pronalazak. Koliko je moguća primena pronalaska novog prenosa snage motora na pogonske točkove traktora.

Diplomirani inženjer Ostoja Rajić kaže: da je
„Cilj je bio da se smanji potrošnja energije, da se poveća obrtni moment motora radi veće efikasnosti. Po principu kraka sile izbegao sam uzimanje obrtnog momenta sa glavnog vretena i preneo sam na periferiju točka, time sam dobio veći krak sile i sa manje obimne sile, i na taj način treba duplo manja snaga motora pri čemu je duplo manja potrošnja goriva. Efekat je ostao isti, ili ako koristimo postojeći motor efekat je dvostruko veći. Istovremen i pokreće traktor i menja brzine jednim potezom, znači nema dve odvojene funkcije, jednim potezom se obavljaju dve funkcije na traktoru. To je ovde suština.“

Pojedine nejasnoće su namerno umetnute u ovu priču jer pronalazač ne otkriva suštinu pronalaska zbog zloupotreba koje prate pronalaske.

 

 

 

Tekst je nastao uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.